Navike u ishrani i hronične bolesti

Koji su specifični obrasci u ishrani povezani sa povećanim rizikom od umiranja od kardiovaskularnih oboljenja i šećerne bolesti kod opšte populacije? Odgovor nam daje nova studija grupe istraživača iz SAD i Velike Britanije koja je utvrdila 10 rizičnih navika u ishrani tokom poznate NHANES studije u periodu od 2002. fo 2012. godine. Najveći broj smrtnih ishoda od kardio-metaboličkih bolesti (9.5%) povezan je sa povećanim unosom soli (natrijuma) u ishrani. Slede nedovoljan unos semenki i orašastih plodova (8.5%), prekomeran unos mesnih prerađevina (8.2%), nizak unos omega-3 masnih kiselina poreklom iz morskih plodova i ribe (7.8%), nedovoljan unos povrća (7.6%) i voća (7.5%), zatim povećan unos napitaka bogatih dodatim šećerima (7.4%), nizak unos žitarica celog zrna (5.9%), nedovoljan unos polinezasićenih masti (2.3%) i prekomeran unos crvenog mesa (0.4%). Ova izuzetno značajna studija prvi put sugeriše hijerarhiju navika koje se tišu loše ishrane i mogla bi imati ogroman značaj u aktivnostima namenjenim promociji zdravih načina ishrane, kao što je npr. mediteranska ishrana. Studija je objavljena u poslednjoj svesci časopisa JAMA i može se pogledati ovde.

Separator image Posted in Vesti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *