Zdravstveni rizik dugog sedenja

U prethodnih dvadesetak godina prikupljeno je dosta dokaza o nepovoljnim efektima sedenja na zdravlje, posebno na učestalost hroničnih bolesti i rizik od prerane smrti. Studije ukazuju da prosečna odrasla osoba sedi više od 8 sati dnevno dok deca i adolescenti provode 7.7 sati dnevno u sedećem položaju čime su izloženi značajnom riziku od nepovoljnih ishoda po zdravlje. Međutim, i dalje je otvoreno pitanje kako fizička aktivnost utiče na zdravlje osoba koje sede različit period vremena u toku dana – ko ima najviše korisnih efekata ako se pokrene? Na ovo pitanje ponuđen je odgovor u poslednjoj svesci časopisa Translational Journal of ACSM, od strane dvojice najuglednijih svetskih stručnjaka iz ove oblasti. Profesori Piter Kacmarzik i Rasel Pejt pokazali su da postoji direktna povezanost između korisnih efekata umerene fizičke aktivnosti i smanjenja rizika od prevremene smrti kod svih kategorija sedentarnog stanovništva, bez obzira da li sede manje od 4, 4-6, 6-8 ili više od 8 sati dnevno. Međutim, iako je dovoljno učestvovati u minimalnom preporučenom obimu fizičke aktivnosti (150 minuta nedeljno) kako bi se ostvarili korisni efekti na zdravlje (u odnosu na osobu koja uopšte nije aktivna), ipak je poželjno da osoba učestvuje i u dodatnim aktivnostima u cilju minimiziranja rizika od prevremenog umiranja. Dakle, koliko god da sedite, potrebno je ne samo da se aktivirate kako biste ostvarili minimum preporučene umereno intenzivne aktivnosti, već da se trudite da se približite gornjem preporučenom obimu aktivnosti korisne za zdravlje (300 min umereno intenzivne aktivnosti nedeljno). Ovaj zanimljiv članak možete pogledati ovde.

Separator image Posted in Vesti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *