Kako bi se pozabavili oskudnim dokazima o povezanosti između prehrambenih navika u detinjstvu i urbanizacije, istraživači iz više evropskih zemalja među kojima su bili i istraživači iz našeg Centra, analizirali su presek urbano-ruralnih razlika u učestalosti konzumiranja voća, povrća i bezalkoholnih pića kod 123.100 dece uzrasta 6–9 godina iz 19 zemalja. Učestvujući u četvrtom krugu (2015–2017) Evropske inicijative SZO za nadzor gojaznosti dece (COSI), roditelji su popunili upitnike o obrascu ishrane njihove dece. Analiza je otkrila široku varijabilnost među zemljama i unutar makroregija za sve pokazatelje uhranjenosti; procenat dece koja pohađaju seoske škole kretao se od 3% u Turskoj do 70% u Turkmenistanu. Prevalenca manje zdravih prehrambenih navika bila je neočekivano velika – od 30 do 90% dece ne jedu voće ili povrće par jednom dnevno, a do 45% konzumira bezalkoholna pića više od 3 dana u nedelji. Kod oko trećine zemalja, deca koja pohađaju seoske škole imala su veće šanse za nedovoljan unos voća ili povrća svakodnevno ili učestalo konzumiranje bezalkoholnih pića u poređenju sa decom koja pohađaju škole u urbanim sredinama. Ovo je još jedna u nizu studija koja sugeriše kreiranje novih strategija i politike neophodnih za poboljšanje pristupa zdravoj hrani i unapređenje zdravih načina ponašanja kod dece. Studija je objavljena u poslednjoj svesci časopisa Obesity Reviews.
Urbanizacija i obrazac ishrane dece
